U ljubavnom duetu se isprva smenjuju sopran i tenor; sopran izvodi prvu strofu, tenor drugu, a zatim sopran peva refren, dakle pesma se odvija u dijalogu. Zatim glasovi u duetu pevaju ponovo prvu strofu teksta i refren. Materijal strofa se nagoveštava u četvorotaktnom klavirskom uvodu. Stihovi strofa su oblikovani kao rečenica klasičarskog tipa  2+2+4, u kojoj se modulira iz C-dura u G-dur, preko a-molla. Refren obuhvata tri četvorotakta i, u prvoj pojavi, modulacije u bliske tonalitete (C-F-a-e).

Posle druge pojave refrena sledi Coda. Kompozicija se završava na neuobičajen način - polaganom kadencom u vezi sa molskom subdominantom i tonikom.
Izuzev u Codi, klavirska deonica se karakteriše pokretom u triolama - u strofama je reč o razloženim kvintakordima i sekstakordima, a u refrenu o ponavljanju akorada. U Codi preovladava ritmički sled četvrtina i polovina. Viša deonica klavira, po pravilu, predstavlja udvojene vokalne linije. Kada nastupaju istovremeno, glasovi pevaju uglavnom, u paralelnim sekstama i tercama.