Nek dušman vidi / Što ćutiš, Srbine tužni

(četvoroglasni muški hor, tekst: Vladimir Vasić)

Horska kompozicija Nek dušman vidi je, na programima pevačkih društava, često navođena i pod naslovom Što ćutiš, Srbine tužni, prema početnim stihovima. Ovo je jedno od Jenkovih rodoljubivih dela, koja su bila deo repertoara mnogih pevačkih društava u Srbiji i van nje.

Stihovi rano preminulog pesnika Vladimira Vasića ne spadaju u vrhunske domete srpske romantičarske poezije, ali u potpunosti odslikavaju   vreme kada su nastali. U njima se poziva srpski narod na borbu za oslobođenje domovine, da se podseti junačkih dana iz prošlosti. Dramaturški tok pesme se prati kao i muzički, na taj način što kompozicija započinje u laganom tempu (Adagio), u g-mollu, kada pesnik pominje tužno Kosovo polje, ali na reči slava te zove, modulira se u paralelni B-dur, peva se unisono u punktiranom ritmu. Sledi drugi odsek horskog ostvarenja, življeg tempa u odnosu na prethodni (Allegretto), u B-duru i d-mollu, u skladu sa stihovima koji govore o kletvi poraza na Kosovu i vremenu za novi boj. Najzad, kada pesnik poziva u borbu za oslobođenje od ropskih lanaca, u trećem delu kompozicije, peva se u Allegro tempu, prvo u g-mollu, zatim se delo svečano završava usklicima u G-duru:

                             Nek dušman vidi

                             nek dušman čuje,

                             da Srbin još živi

                             da je junak!