Nek uzdiše 

(za mecosopran i klavir)

Nek uzdiše je naslov kratke solističke numere junakinje Jelke. Pesma ukazuje na Jelkin bezbrižan ton brzim tempom okvirnih odseka, staccato agogikom i veselom melodikom u F-duru:

  Nek uzdiše ko mora               Pevaj, Jelo veselo,

  suze nek lije.                       nek ti skori glas,

  U mojim očima                     pesma srcu bolanom

  suza već nije.                       jedini je spas.

Numera je oblikovana kao trodelna pesma (a b a₁) - centralni Adagio je  uokviren brzim odsecima (Allegro vivo). Interesantno je da brzi instrumentalni uvod dobija značenje odseka pesme, s obzirom na to da, pri ponavljanju, melodiju izvodi solista (udvaja melodiju klavirskog parta). Sva tri odseka su u obliku malog perioda, s tim što u prvom, instrumentalnom, posle autentične kadence, sledi dominanta kao priprema za sledeći deo kompozicije. Posle laganog odseka sledi četvorotaktni prelaz ka reprizi početnog dela kompozicije, koji se završava dominantom d-molla. Odseci a i a₁ započinju i završavaju se u d-mollu, a prva rečenica se završava kadencom u F-duru.

Klavirska pratnja podrazumeva udvajanje vokalne deonice, kao i harmonsku podlogu melodije i to u skladu sa karakterom muzičkog materijala. Tako u živahnim odsecima klavir donosi osminsku, staccato pratnju, a u Adagio delu akorde u polovinama i četvrtinama.

Primetna je nepravilna akcentacija teksta u izvesnim momentima, kao, na primer, na reč ,,uzdiše” na drugom slogu i slično.