Ukor / Gde si dušo, gde si ‘rano

Popularni stihovi Branka Radičevića našli su odjeka u kompozicijama različitih muzičkih stvaralaca, među njima i u solo-pesmi Davorina Jenka. Strofična forma Brankove pesme uslovila je i (dvodelan) strofičan muzički oblik - pevaju se četiri strofe, od kojih dve na jednu, a dve na drugu melodiju. Međutim, stihovima različite dužine (u strofi se smenjuju osmerac išesterac) odgovaraju iste formalne mikrojedinice (dvotakti). Oba odseka su u istom tempu (Andante con moto), taktu (4/4) i tonalitetu (f-moll).

Kompozicija je uokvirena korespondentnim dvotaktima klavirskog parta, te su uvod i Coda indentični. Prvi odsek pesme je mali period, a drugi, rečenica klasičnog tipa (2+2+4). Muzički tok podrazumeva sled simetričnih celina mikro strukture, uglavnom dvotaktnih. Svi dvotakti se odlikuju indentičnim ritmičkim početkom - punktiranom četvrtinom i osmunom.

Melodija je obima oktave, odvija se u okviru harmonskog f-molla. Zapravo, čitav prvi odsek se peva u opsegu kvinte (tonika - dominanta), a u drugom odseku se širenjem melodijskog obima postiže izvesna gradacija. Izvođenje melodije ove pesme ne postavlja tehničke teškoće. obuhvata lestvične tonove, izuzev hromatske skretnice na početku rečenica iz prvog odseka. Mahom postupna melodika glasa udvojena je u višoj deonici klavirskog parta, Što je u drugom delu kompozicije, praćeno osminskom figuracijom u sekstolama.

Harmonski jezik dela podrazumeva pojavu osnovnih funkcija. Jedini alterovan akord predstavlja pomenuta hromatska skretnica harmonizovana kao zamenik dominantne dominante.